DRUŠTVO RAZNO VESTI

Sedam dana karnevala u Beloj Crkvi: Posle karnevala u Veneciji, Kanu i Monte Karlu najpoznatiji u Evropi

Evropska štampa svojevremeno je izvestila kako se u Beloj Crkvi, simpatičnoj varošici u Vojvodini, održava karneval, koji je posle karnevala u Veneciji, Kanu i Monte Karlu, najpoznatiji u Evropi.

Na teritoriji današnje Srbije, on je zasigurno najstariji, jer se u različitim formama održava još od 1828. godine, sa jedinim pauzama tokom Prvog i Drugog svetskog rata.

Karnevali su se na Starom kontinentu isprva organizovali samo zimi. Tako je bilo i u Beloj Crkvi čiji su stanovnici upravo te 1828. priredili prvi karneval u svojoj varošici, i to po uzoru na onaj u Kelnu, inače, najstariji na svetu. Prvo je to bila zabava za tamošnje stanovništvo sve do 1911. kada je uveden prvi karnevalski odbor. Od tada se fašing ili karneval organizuje kao gradska, turistička, privredna i kulturna manifestacija pod imenom „Belocrkvanski karneval“. Nove promene karneval je doživeo posle Drugog svetskog rata. Iz zimskog perioda prebačen je u letnji, a dobio je i novo ime – „Karneval cveća“. Od tada, pa do danas, održava se svakog juna.

Stevan Palinkaš, koji je 1964 otvorio fotografsku radnju u Beloj Crkvi i mnoge karnevale slikao, svake godine u vreme karbnevala priseća se kao je nekad bilo.

Najveći su eksponati bili sa izradom maski koje su bile na glavi. Visoke su bile do 1,5 metara. One su bile od papira lepljenog sa dekstrinom, kaže Palinkaš.

Žene su pravile cvetne dekoracije, a alegorijska kola su formirana po nacrtu Stevana Palinkaša i Žive Momirova i ne zna se broj koji su napravili. Period u kojem su oni stvarali seća se rado i Aurel Marilu koji je sa njima radio šezdesetih i sedamdesetih godina.

Tu su bili eksponati okićeni cvećem i glavna ulica kojom je prolazio karneval, odnosno kaldrma, bila je posuta cvećem i travama, kaže Aurel.

Tokom sedam dana karnevala, organizuje se niz kulturnih sadržaja, a na centralnom događaju – karnevalskoj povorci, učestvuje oko 1.000 učesnika iz zemlje i inostranstva, predvođeni grupama na najmanje 15 alegorijskih kola. Lokalni fotograf Anton Libkovič je to šarenilo i nasmejana lica učesnika ovekovečio filmskom kamerom već 1913. Snimak se i danas čuva u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Izvor RTV

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *